Dika i ponos Lopičića
- Detalji
- M. Nićiforović, publicista
O rodoslovu bratstva LOPIČIĆA
Oko 450 živih Lopičića znaju svoje pretke
od 1.450 godine do danas. Prvi Lopičić bio
knez Lale Stevanović.
Više od 450 mladih i starih iz roda Lopičića, može da se pohvali da znaju sve svoje pretke unazad pet vekova. Oni su o Rodoslovu pripremili knjigu ko su, odakle su, ko im je rodonačelnik, gde su bili i čime su se bavili muškarci od 1450. godine do danas. Ovaj Rodoslov je jedan od najstarijih u Crnoj Gori i Jugoslaviji. Podaci o Lopičićima, koji potiču iz Ceklina, poznatog sela kod Skadarskog jezera, proveravani su na nekoliko načina i, kako kažu članovi ove velike porodice, grešaka nema.
- Ideja da napišemo knjigu stara je nekoliko godina, ali tek nakon gotovo dve decenije prikupljanja odataka o preminulim i živim Lopičićima, uspeli smo da se dogovorimo o njenoj konačnoj verziji. Naravno, pre toga smo se nas stotinak skupili u Beogradu da bismo još jednom porazgovarali o svim detaljima, - kaže Janko K. Lopičić, autor knjige i bivši direktor muzeja NOB na Cetinju.
Prema istorijskim podacima, prvi Lopičić bio je knez Lale Stevanović - Lopičić, kome je drugo prezime došlo od “homo di lopa”, što u prevodu znači neposlušan čovek.
Sve je počelo na Cetinju u 15. veku: mletački pukovnik i izaslanik Mletačke Republike plemić Erica tražio je od crnogorskih kneževa da mu budu vazali – potčinjeni, a da će ih za uzvrat Mleci nagraditi godišnjom platom u cekinima. Knez Lale je prvi ustao protiv toga i rekao da kneževi neće nikada pristati da budu mletački vazali i sluge. Mletački izaslanik je na to reagovao uzvikom: “ti si Lale homo di lopa”, što je značilo neposlušan. “Ti se jedini protiviš”. Nakon ovog događaja (propalog pokušaja Mletaka da podjarmi Crnu Goru), kneza Lalu i njegove bratstvenike prozvali su Lopicama, (po onom lopa), što je kasnije (početkom XVIII veka, izmenjeno u Lopičić.
Svi navedeni podaci utvrđeni su na osnovu predanja, zapisa četiri generacije sveštenika iz porodice Lopičić i državnih arhiva pronađenih u Italiji, Austriji, Kotoru i Sarajevu...¹
1. Objavljeno u Politici ekspres 4. juna 1973. godine
