Oči nas ponekad varaju

Čovek na sedištu pored prozora deluje skromno, pa i umorno. Čini mi se da mu je i hladno. Zimski kaput nije skinuo.
Izvinite, da vam nije tesno? – pita ga saputnik, debeljko od preko stotinu kilograma.
Čovek na sedištu pored prozora odmahuje rukom:
Zgužvao sam vam mantil, kaže debeljku.To nije lepo...
Možete se i ubrisati njime, smeši se debeljko, koji je izgleda i veseljak.

Ja mantil ponekad upotrebljavam umesto ubrusa. Inače ga prezirem. Verujte, ja i u januaru idem u letnjem kaputu, ali bez xempera... Ko ste vi, ako smem da pitam?
Penzioner, kaže čovek na sedištu pored prozora, uveren da njegova izjava deluje neubedljivo, jer je još mlad za penziju. Zaposlen sam u jednom beogradskom preduzeću. Idem u banju...
Vi sigurno volite da pecate, brblja debeljko?
Za pecanje nemam vremena, kaže čovek na sedištu pored prozora. Volim lov, ponekad idem u lov sa drugovima.
Možete li da pešačite, opet će debeljko?
Hja, smeši se čovek na sedištu pored prozora. Pođemo pešice, a nastavimo vozom ili automobilima. Bole noge.
Volite li oružja?
Hja! Dosta ga je bilo.
Izgleda da vi ne pripadate herojima?
Hja, smeši se čovek na sedištu pored prozora. Ne volim ljude koji se razmeću oružjem. Bio sam na moru, sa sinom. Uđemo u kafanu, a jedna budala sa revolverom u ruci, razgoni goste. Puca. Dete mi pobeže. Jedva sam ga našao. Ne volim ni da mislim o oružju. Dosta ga je bilo.
Bili ste u borbi?
Bio sam. U Četvrtoj crnogorskoj.
Jeste li prošli ceo put Četvrte crnogorske?
Jesam. Ceo. Od Crne Gore do Bosne i Srbije.
Komandant ili komesar?
Bio sam na raznim dužnostima, - smeši se čovek na sedištu pored prozora. Posle rata sam otišao u gardu.
Promiču sela Šumadije. Hladno je. Stabla pupaju. Još nema lista. Prolazimo pored krčme Raše Gurmana. Veseli debeljko šali se opet:
Niko u ratu ne ume da se snađe kao gurmani, kaže on. Dođu Nemci a gurman pred nji: “Gutn tag!” Dođu partizani a on pred njih: “Zdravo drugovi”. Dođu četnici, a on opet: “Pomaže bog braćo”. Dođu ustaše a on i pred njih: “Za dom spremni”. Do 1943. godine je govorio i “Bonđorno”, a onda je Italija kapitulirala.
To si dobro kazao, smeši se čovek na sedištu pored prozora.
Znate li vi ko je to? – pita sused debeljka.
Nemam pojma, - kaže debeljko.
To je narodni heroj Lazar Lopičić...
O, tako! Zašto mi to niste ranije rekli?
Debeljko je zbunjen.
Čovek na sedištu pored prozora odmahuje rukom i smeši se blago. Želeo bi izgleda da kaže da ne snosi krivicu što je razgovor krenuo ovim putem...
U knjizi “Narodni heroji Jugoslavije” o Lazaru Lopičiću, čoveku sa sedišta pored prozora, piše i ovo:
“Rođen 3. septembra 1922. godine u Gornjem Ceklinu. U NOB stupio 1941. major u penziji. Narodni heroj od 13 marta 1945. godine... Završio tri razreda poljoprivredne škole. U 18 godini odlazi u partizane. Prva borba bila je sa Italijanima na Košćelama, gde je zapažen kao najhrabriji. Kada je bio osnovan Lovćenski partizanski odred, stupa u bataljon “13 juli” kao puškomitraljezac. Jednom je u Katunskoj nahiji bio opkoljen omladinski bataljon. Za pomoć bataljonu prvi se javlja Lazar kao bombaš i tu je, jurišajući na italijane zadobio prvu ranu. Kada je formirana Četvrta crnogorska brigada u Ljubinju, Lazar stupa u I. bataljon kao puškomitraljezac. Učestvovao je u borbama za Vakuf, Bugojno i Kupres... Zatim u oslobađanju Livna, borbi za Konjic... Posle toga slede nove borbe, novi podvizi kod Kladova, Puračića, Maglaja, Ozrena, Krnje Jele, Kolašina, Trešnjevke, Andrijevice... Kod Opsenice je poginulo mnogo boraca. Lazar je u zaštitnici. Kada mu je kuršum slomio nogu i kada je bolničarka došla da ga previje, Lazar joj naređuje da se povuče. Sam je puzio po kamenu, jer nije hteo da drugovi ginu zbog njega... Dok je bio na lečenju u Italiji AVNOJ mu je dodelio Orden narodnog heroja...
    Kako nas oči ponekad varaju! Sad više znam o čoveku na sedištu pored prozora. Znam mnogo. Nadam se da će ovo saznati i debeljko, koji mi je postavljao pitanja.¹

BIOGRAFSKI PODACI O NARODNOM HEROJU LAZARU LOPIČIĆU

*

Mala enciklopedija PROSVETA, opšta enciklopedija, četvrto izdanje, knjiga 2. Beograd, 1986. na strani 511:
LOPIČIĆ Lazar (1922-1978), potpukovnik JNA. Kao đak, odmah po kapitulaciji, uključuje se u pripreme ustanka i postaje član KPJ. Od prvih dana ustanka ističe se hrabrošću kao bombaš i komandir. Teško ranjen u okršaju sa Nemcima, prebačen na lečenje u Italiju. Posle rata bio je na službi u Gardi. Narodni heroj.

* *

KO JE KO U JUGOSLAVIJI

Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima, Beograd, 1957, str. 391.
LOPIČIĆ Lazar, rezervni major, rođen 1922. godine u Gornjem Ceklinu, srez Cetinjski, Crnogorac.
Pre rata učio poljoprivrednu školu na Cetinju. U NOB od 1941. godine u Lovćenskom partizanskom odredu. Više puta ranjavan. Odlikovan Ordenom narodnog heroja.

1. "Borba", aprila 1960. godine